Sobno cvece

Fikus

Fikus je tropska biljka poreklom iz Malezije. Spada u porodicu Moracaea. Svojim rastom podseća na malo drvce prekriveno ovalnim, sjajnim tamnozelenim listovima. Voli dosta dnevne svetlosti, ali izbegavajte direktnu sunčevu svetlost jer listovi mogu dobiti opekotine. Veoma je osjetljiva na bilo kakve promene uslova u kojima boravi. Poželjno je da pri svakom zalivanju okrenete saksiju za 45° kako bi jednako rasla, na taj način fikus neće svoje grane pružati samo na jednu stranu, tj. prema izvoru svetlosti. Zalivajte samo kada je površina zemlje na dodir suva. Posuda na dnu mora imati dobru drenažu kako bi se višak vode mogao ocediti, što će sprečiti moguće truljenje korena. Fikus prehranjujte svake dve nedelje tećnim đubrivom za lisnate biljke. Povremeno je poželjno u vodu za zalivanje dodati preparat gvožđa kako bi listovi zadržali svoju lepu, živu zelenu boju.

Yucca (drvo života)

Juka je poreklom iz južnih delova SAD ili iz Srednje Amerike. Ona je vrlo interesantna i dekorativna sobna biljka koja vrlo malo traži a jako puno daje zauzvrat. Juka voli vrlo svijetla mesta i može biti izložena suncu. Podnosi suv vazduh i prohladna mesta. Najbolja joj je umerena temperatura od 10 – 18 ^oC. Zalivanje treba da bude redovno a zemlja uvek vlažna ali ne i jako mokra jer bi to moglo izazvati truljenje korena. Prehranjivanje vršiti svakih 10 do 14 dana.

Calathea

Listovi kalateje izgledaju kao da ih je neko oslikao, prošarani su neobičnim šarama svetlozelene i tamnozelene, ali i tamnim tonovima smeđe-crvene boje. Sve kalateje su lisnatice raskošno obojenog lišća. Calathea crocata, osim toga cveta u proleće šafransko žutim cvetovima. Cveta obilno samo pod uslovom da je prezimela na temperaturi od 19°C i da je izložena svetlosti duže od 10 sati dnevno. Ovoj tropskoj biljci potrebna je ravnomerna vlažnost zemlje i visoka vlažnost vazduha. Kod zalivanja vodom sobne temperature obavezno odmerite količinu jer suviše vode uzrokuje truljenje korena. Od proleće do jeseni prihranjuje se svakih 8 do 10 dana, a zimi jednom nedeljno. Odgovarajuće mesto za uzgoj kalateje je svakako, vrlo svetlo, ali ne izloženo suncu. U sobi će dobro mesto za uzgoj kalateje biti uz istočni ili zapadni prozor. Leti biljka podnosi, kod povišene vlažnosti vazduha, temperaturu od 30°C. Zimi ne bi smela temperatura pasti ispod 18°C, jer će hladnoća izazvati oštećenja. Kalateja se presađuje u martu/aprilu u nešto veću posudu. Razmnožavanje je najuspešnije u proleće.

Spatifilium

Spatifilium je sobna biljka koja ne zahteva naročitu negu. Za vreme vegetacije najbolje uspeva na svetlom mestu, kraj prozora. U proseku je visok 30 do 40 cm, i razvija čisto beli cvet. Za vreme rasta treba je obilno zalivati ustajalom vodom i češće prihranjivati tečnim hranjivima. Kad precveta ne treba je prisiljavati na dalji rast, jer izvesno vreme mora da se odmara pa se radi toga postepeno sve manje zaliva. Na kraju, zalivanje sasvim prestaje. Za vreme mirovanja biljka se može izneti iz sobe, napolje, na svetlost, ali na mesto malo izloženo suncu. Tako ostavljena, ona će se posle jednog ili dva meseca skoro i bez zalivanja uspavati. Ovo mirovanje je neophodno kao bi biljka nanovo cvetala nakon zime. Osušeni koren treba iz saksije istresti, od stare zemlje i povređenih žilica očistiti i presaditi u hranjivu svežu zemlju, izmešanu sa peskom u malo veću saksiju. Ovako presađenu biljku treba ostaviti napolju do samih mrazeva i onda je uneti u hladnu prostoriju i s početka vrlo malo zalivati. Početkom decembra treba je uneti u topliju sobu na punu svetlost, što bliže prozoru. U veoma toploj sobi biljka prebujno raste u lišće od čega ono postane vodnjikavo. Takvo lišće se teško samostalno drži, lako se lomi i neugledno je. Razmnožava se deljenjem starog korena s jeseni, prilikom presađivanja.

Palme

Palme su priznate kao najlepše i najdekorativnije sobne biljke. One su rasprostranjene u celoj subtropskoj i tropskoj oblasti. Ima ih preko hiljadu vrsta i raznih oblika, manjih i većih, ali nisu sve pogodne za gajenje i negu u stanu. Krasi ih njihovo raznovrsno, široko, lepezasto i perasto lišće, koje može biti svetle ili tamno - zelene, žućkaste ili sivkaste boje. Njihovo gajenje nije tako prosto i jednostavno. Odrasle jedinke narastu u kući 3 - 4 m vrlo sporo, možda dva lista godišnje, u stakleniku malo brže.
Podnose tamna i senovita mesta, iako brže raste na svetlu. Palma Kencija podnosi zimi nisku temperaturu do 10°C, iako joj više odgovara 16°C. Najviša letnja temperatura može biti 24°C. Zimi ih držati samo vlažnim, zalivajući svakih 10 - 14 dana. Leti zalivajte barem dva puta nedeljno. Leti dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Leti im godi prskanje raspršivačem za finu maglu dvaput, a zimi jedanput nedeljno. Podnose različite uslove vazduha koje stvara čovek ali ne godi im dugi boravak u prostoriji bez prozračivanja. Ne trpe promaju. Presađivanje: dok je mlada jedanput godišnje u proleće. Odraslim biljkama u velikim posudama u proleće samo zemenjujte površinski sloj zemlje. Za palme su najbolje duboke saksije. Ne treba ih stavljati u plitke posude. Odstranjujte mrtve listove što se povremno javljaju pri dnu biljke. Mogu trajati vrlo dugo ako se zimi previše ne zalivaju jer tada naglo trunu i venu.